Želja želju željno poželela,
Da se želi dok želja postoji,
Želju nemaš kad se odželela,
Zato želi – želeći, ne broji.
Tragom želje želju ne ponavljaj,
Sve da ona najlepša je bila,
Novom željom želišta obnavljaj,
Stara već je sebe zasitila.
Jedna želja, a puteva mnogo,
Koji pravac tačno izabrati,
Mnoge želje želeti bih mogo’,
Al’ dal’ ću se svakoj radovati!?
Koja želja da ima prvenstvo,
Pred kojom će druge da se sviju,
Da joj sobom izatkaju presto,
Željnost želje u jedno da sliju.
Ona koja želeti se daje,
I kad drugu želju počeo si,
Dok je želiš, da te ne odaje,
Željenošću koju sobom nosi.
Ali ona mora biti jasna,
Da te drugi u njoj prepoznaju,
Jer ako ti želja nije glasna,
Mogu l’ išta o tebi da znaju?
Zato nek’ ti prva želja bude,
Da poželiš želju pokajnika,
Takvom željom izagnaćeš lude,
Koje žele tebe, očajnika.
Ta će želja poželeti drugu,
Želju koja nema pokajanja,
U njoj više nećeš videt’ tugu,
Već blagoslov Božjeg obećanja.
Kad doželiš sadržaje njene,
Celog sebe za želju ćeš dati,
Da ti želja novu želju krene,
Ni od jedne nećeš se bojati.
………….
………….
