Prolog

Neko nekad reče nešto ovako: “Za uspeh preko noći potrebne su decenije pokušavanja, zalaganja, truda, rada, želja i snova.” – a ja bih dodao da pojam “uspeha” nije ništa trajno, već kratkotrajna radost i korak ka sledećoj životnoj zgodi ili nezgodi.
Pred vama su kratke crtice iz mojih prvih gastarbajterskih godina u Oslu, Norveškoj.
One su pune novih izazova sa kojima sam se suočio, napuštajući domovinu u potrazi za nečim.
Tokom te potrage tražeći to nešto, često sam pretraživao i prebirao po sopstvenoj duši.
Na tom putu sam primetio da proces upoznavanja novog staništa i novih ljudi, kao rezultat može dati i određenu samospoznaju.
Zato verujem da je važno da se čovek usudi, da krene na takav put, ako mu se prilika ukaže – i izloži sebe novoj i nepoznatoj sredini, jeziku, državi i ljudima sve dok smatra da takav boravak ide u prilog njegovom ličnom rastu i samoostvarenju. Ne više od toga! Jer kada osetimo da boravak u tuđini više nema tu i takvu svrhu, a samo trpljenje postaje besmisleno, treba razmatrati povratak.
Nadam se da će ove kratke crtice probuditi u nekom od vas želju za sličnim koracima u životu. Spoznajno i berićetno Vam bilo, a oprezni budite!